Образовање за разумевање медија делује као да желите неког научити како да гледа ТВ или чита новине, све до тренутка кад схватимо да смо поверовали у неке слике и речи пласиране преко медија и били преварени. Свеједно да ли је намера медија била да нас превари или само држи у заблуди и илузији. И без искуства преваре, свако од нас се бар запитао да ли су се догађаји одвијали баш тако како су нас медији обавестили, да ли је баш све тако драматично или тако лепо; да ли су медијске звезде баш тако лепе; да ли су производи које нам рекламирају баш тако квалитетни; да ли су предели у које нас позивају баш тако колоритни…  или то само неко жели да их тако представи.

Медијске поруке

Чак и ако нико нема намеру ни да нас превари ни држи у племенитој заблуди, један те исти предео или лепотица , један те исти приказан догађај, неће бити схваћен једнако  од стране више прималаца. Медијске поруке, наиме, садрже: форму, садржај поруке и намеру тј. оно што се жели поручити примаоцу (графикон испод).

Од начина на који прималац поруке тумачи = наседа, одолева, схвата, чита између редова намеру пошиљаоца (медијске људе) зависи да ли ће та намера поруке бити успешна тј. да ли ће се намера примити. У том простору слања поруке, и тумачења њене намере је простор за манипулацију и за медијску едукацију да не бисмо били изманипулисани.  У сусрету с медијима смо непрестано у ситуацију тумачења различитих намера и значења поруке. Фигуративно речено, „савремени човек непрестано учествује у игри примања и давања значења најразноврснијим порукама медија и повремено се у њу толико уживи да није више сигуран да ли о нечему он заиста тако мисли или му је то неко вешто упаковао и понудио као сопствену мисао.“ (Гордана Зиндовић Вукадиновић)

Теорија информације  и семиологија (теорија значења)

Комуникацијски чин медија и прималаца заснива се на теорији комуникације која се заснива на ланцу који чине: пошиљалац, порука и канал комуникације којим се она преноси, и прималац. Преносиоци поруке или канали којима се порука преноси су медији (како се види на слици).

Порука, пак подразумева два елемента: означавајуће (знак, код или форма – оно што шаљемо,  представљамо) и означено (само значење, садржај – оно што желимо да поручимо). Али, знак може да има више значења и да се различито или вишеструко тумачи.

Од начина на који прималац поруке тумачи = наседа, одолева, схвата, чита између редова намеру пошиљаоца (медијске људе) зависи да ли ће та намера поруке бити успешна тј. да ли ће се намера примити. У том простору слања поруке, и тумачења њене намере је простор за манипулацију и за медијску едукацију да не бисмо били изманипулисани.  У сусрету с медијима смо непрестано у ситуацију тумачења различитих намера и значења поруке. Фигуративно речено, „савремени човек непрестано учествује у игри примања и давања значења најразноврснијим порукама медија и повремено се у њу толико уживи да није више сигуран да ли о нечему он заиста тако мисли или му је то неко вешто упаковао и понудио као сопствену мисао.“ (Гордана Зиндовић Вукадиновић)

Теорија информације  и семиологија (теорија значења)

Комуникацијски чин медија и прималаца заснива се на теорији комуникације која се заснива на ланцу који чине: пошиљалац, порука и канал комуникације којим се она преноси, и прималац. Преносиоци поруке или канали којима се порука преноси су медији (како се види на слици).

Порука, пак подразумева два елемента: означавајуће (знак, код или форма – оно што шаљемо,  представљамо) и означено (само значење, садржај – оно што желимо да поручимо). Али, знак може да има више значења и да се различито или вишеструко тумачи.

Ако  је знак букет цвећа неко ће га протумачити као лепоту или срећу, али ако након тога прикажемо ливаду с цвећем, може означава и уништавање природе, или жалост у рукама удовице. У сфери вишезначности знакова крије се простор за манипулацију. Рецимо, ТВ-коментатор може речима да не износи своје неслагање са неком појавом, али ће след слика које прате његове речи то учинити уместо њега.

Медијска писменост или медијско образовање зато подразумева основна знања из теорије информисања и значења, али и знања о специфичностима језика и облика изражавања појединих медија. Упознавши језик медија нашој ће критичкој свести не само бити сумњиво да нешто није баш тако како нам представљају, него ћемо бити у стању и да знамо како су то извели.  Зато погледајмо и проучимо основне карактеристике сваког медија.