Медијски паланачки пионири

Било је то кад је наставница Мира била још ученик ОШ „Свети Сава“, а наставница Славица јој била разредна… Пало девојчицама на ум да понуде тек отвореној локалној ТВ Ласта да снимају емисије за тинејџере. Ево шта о томе каже Мирјана Кљакић, данас наставник српског језика у ТШ „9. мај“, а некад, кад се медијима почела бавити, ученица осмакиња.

Како смо нас три почеле да радимо емисију на локалној телевизијској станици?Не знам тачно ни сама! Биле смо радознале и пуне енергије! То је ваљда то. Обраћале смо се својим вршњацима у то лудо време (1994. година), а ми смо биле осми разред. Емисија се звала Џокер. Зашто? Не знам!

Имале смо термин уторком у 21 сат. Свака емисија је имала тему   (Добар изглед, Спорт, Музика, Хипи-стил, Филм, Снобизам, Поклони…). Теме смо бирале саме. Саме смо радиле све у вези са нашим програмом, имале смо камермана и монтера, мада смо увек биле присутне на монтирању.

Најаве смо радиле уживо из студија, а наша идеја је била да имамо што више прилога снимљених на терену. Сећам се, кад се појавимо са камером на великом одмору средњошколаца Уска улица постане скроз празна! Жеља нам је била да увек имамо неку анкету. Смишљале смо откачена питања (нпр. Шта бисте урадили када бисте сазнали да је ваш пријатељ homosapiens?), а гледаност је била велика управо због анкетираних јер се ми у Паланци мање-више сви познајемо.

У то време зачиње се турбо-фолк музика. Ми смо у свакој емисији пуштале два музичка спота, али народњаке и турбо-фолк НИКАД! То питање се није ни постављало! Пуштале смо најновије спотове са MTV-ја јер смо и саме то слушале.

Често смо у студију имале госте. Памтим емисију кад су нам гости били чланови групе „ Метро „ (Цоле данас пева и неким новим клинцима).

Уводиле смо и неке нове садржаје као што је наградна игра (имале смо и спонзора!), укључивање гледалаца у програм, гласање…

Трудиле смо се да испратимо дешавања па смо интервјуисале Ђорђа Балашевића, Бору Чорбу, Филипа Жмахера…

Власник Телевзије Ласта био је Миладин Смиљанић, није нас спутавао и хвала му! Мики је био наш камерман. И данас држи камеру у руци, знате га сви, сликао вас је бар неколико пута! Никола Вучковић је био чика за микс-пултом. Ето, и њега знате! Фотографисао је сигурно ваше одељење или ће вам снимати матурско вече. Кеки је био наш уметник те `94. Нацртао нам је шпицу за емисију (нацртао руком, ништа компјутер). Данас је познати редитељ музичких спотова естрадних личности – Александар Керекеш. Станка, данас учитељица ОШ „ Свети Сава „, у то време је била наша колегиница водитељка. Радила је емисије са Миланом Срдићем који је данас новинар телевизије Б92.

Не знам како смо се договарале и усклађивале идеје и замисли, али неких несугласица се не сећам! Делиле смо обавезе нас три и успевале да испунимо своју минутажу сваког уторка.

Ми нисмо наставиле да се бавимо водитељским послом, али смо стекле сигурност и заувек заборавиле шта је трема!

Да, умало да не поменем! Биле смо популарне, на улици су за нама добацивали Ластавице, а било је и оних што су нас „као случајно„ чекали у Уској јер су знали да морамо да прођемо након завршене емисије! Симпатично, зар не?!

Шта је кошуљица

Пошто је испричала сва своја сећања (и донела записано, па нисмо морали да хватамо белешке или снимамо камером), поделила нам је пример кошуљице за једну ТВ-емисију. Кошуљица није ништа друго него нацрт емисије, који садржи цео ток емисије и минутажу сваког њеног дела. По узору на ту кошуљицу правићемо и ми своју.

Уколико имате још питања за наставницу Миру, поставите јој, радо ће одговорити.