Са ученицима 8/2 наше школе, организовали смо час на ком смо водили дебату „Зашто не волимо школску лектиру?“. Час је одржан у школској библиотеци. Ученици су били подељени у шест приближно једнаких група.  У уводном делу часа ученици су добили анкету са пописом лектира од 5. до 8. разреда коју су читали у протекле четири године. То су:

1. Марк Твен: „Том Сојер“
2. Бранислав Нушић: „Хајдуци“
3. Даниел Дефо:“Робинзон Крусо“
4. Бранко Ћопић: “Орлови рано лете“
5. Тоне Селишкар: „Дружина Сињи галеб“
6. Мирослав Антић: „Плави чуперак“
7. Стеван Сремац: „Поп Ћира и поп Спира“
8. Антоан де Сент Егзипери: „Мали принц“
9. Бранислав Нушић: „Сумњиво лице“
10. Бранко Ћопић: „Доживљаји Николетине Бурсаћа“
11. Иво Андрић „Књига и друге приповетке“
12. Циклуси епских песама

Требало је да се договоре на нивоу групе које су им се три књиге од датих највише свиделе, а које најмање.  Топ-листа књига која им се свидела је изгледала овако:

1. Бранко Ћопић:“Орлови рано лете“
2. Антоан де Сент Егзипери: „Мали принц“
3. Бранислав Нушић: „Сумњиво лице“ и Бранко Ћопић: „Доживљаји Николетине Бурсаћа“

Као омиљене помињане су још и „Робинзон Крусо“, „Том Сојер“ ,“Дружина Сињи галеб“, Андрићеве приповетке и Циклус епских песама.

Након тога су наводили критеријум тј. карактеристике књиге које им се највише допадају. Дизали су руке и давали своја објашњења.  Одговори су записивани, и ево разлога тј. услова које би књига требало да задовољи да би се ученицима свидела:

• књига има тужан завршетак
• хумор, доста смешних ситуација
• тематика књига: љубавне књиге, о пустоловинама, о вршњачким ситуацијама и проблемима
• да могу да се саживе са ликовима јер су реални и убедљиви
• књига има очигледну поуку
• утиче на богаћење речника
• у разним метафорама и сажетим реченицама откривају поруке и мисли писца („Мали принц“)
• радња је жива, драматична, динамична
• писац изражава свој лични став

Сваки изнети став ученици су објаснили.

Топ-листа књига које су им се најмање свиделе изгледа овако:

1. Стеван Сремац: „Поп Ћира и поп Спира“ и Циклус епских народних песама
2. Бранислав Нушић: „Хајдуци“ и Иво Андрић: „Књига и друге приповетке“
3. Даниел Дефо: „Робинзон Крусо“

Поред ових наслова, спорадично су се појавили и сви остали, осим „Дружине Сињи галеб“. Мој утисак је да су неке лектире и заборавили, па им се чини да нису ни оставиле позитиван утисак на њих. Сећам се када су били у шестом разреду да им се свима свидела лектира „Дружина Сињи галеб“, а сада су потпуно равнодушни према њој. Разлози за непопуларност ових књига су следећи:

• превише локализама и застарелих речи („Поп Ћира и поп Спира“ – иако живе у Војводини, не свиђају им се локализми са овог поднебља)
• успорена радња („Поп Ћира и поп Спира“)
• пуно описа: природе, ликова, догађаја, животиња („Поп Ћира и поп Спира“)
• хумор („Писац по сваку цену жели да буде духовит“ – „Поп Ћира и поп Спира“, „Хајдуци“)
• обим дела
• отежана разумљивост (треба им помоћ при одгонетању метафора)
• много нестварног и преувеличаног (Циклус епских песама)
• турцизми и архаизми и самим тим слаба разумљивост (Циклус епских песама)

У завршном делу часа требало је да ученици оповргну или се сложе са сентенцом: „Књига је човеков најбољи пријатељ“.

Реакција је била бурна: неодобравање, подсмех, смех. Зато сам тражила од њих да наведу какви све атрибути красе најбољег пријатеља и њихове одговоре записивала на табли:

• увек је уз нас
• поуздан
• даје савете када имамо проблеме и када су нам потребни
• чува тајне
• ту је када смо усамљени

Те смо атрибуте проверили и са књигом провокативним питањима:

• Да ли књига може да буде увек уз нас, и у буквалном и у пренесеном значењу?
• Може ли ико да каже да га је књига издала, да је изиграла његово поверење, није била поуздана?
• Да ли књига може да да савет? Да ли може да помогне у тешким моментима?
• Ако си усамљен, може ли књига да ти прави друштво? Да ли при томе тражи нешто за  узврат?

Када су схватили да сви одговори иду у прилог књизи, занемели су. Схватили су да је књига ипак човеков најбољи пријатељ. Прави показатељ је било звоно за крај часа. Када се звоно огласило, нико се није померио са места.  Били су фасцинирани, а то сваком наставнику много казује.

Филмић преноси део атмосфере с часа:

Резултати анкете

1. Тачно половина испитаника је одговорила да редовно чита школску лектиру. Пошто предајем српски језик том одељењу, чини ми се да је то реална слика.

2. 65% ученика је одговорило да чита књиге ван обавезне школске лектире. У суштини сам задовољна. мислила сам да је проценат мањи с обзиром колико избегавају да читају школску лектиру.

3. На питање које врсте књига радо читају, одговорили су да су то књиге за тинејџере, љубавне, авантуристичке, хумористичке, оне које описују неки истинит догађај, криминалистичке, дневнике, саге.

4. При одабиру књиге коју ће читати, а да није школска лектира, највише утицаја има естетика књиге: наслов или слика на корицама (50%), препорука друга/другарице (30%), затим праћење новости у издаваштву (15%) и препорука библиотекара (5%). Овако висок проценат који је однела естетика књиге је заиста фасцинантан. Једна тако маргиналана чињеница код данашњих тинејџера много значи. Изгледа да се илустраторима будућност осмехује! Чудна је чињеница да тако мали број ученика цени мишљење стручњака из те области.

5. Као разлоге слабог читања лектире у школама ученици наводе неколико. Највише њих сматра да су садржаји из књига досадни (55%), неки сматрају да су теме превазиђене (30%), а неки немају довољно времена за читање (10%), а остали су додали  коментаре типа: „кад знамо да су за школу, књиге су аутоматски досадне“.

6. Охрабрује чињеница да је 60% испитаника одговорило да су их прочитане лектире натерале да сагледају ствари из другог угла, навеле их на размишљање; на 20% ученика је лектира утицала тако што су прочитали још неку књигу истог аутора, а 19% препознаје себе уи друге у ликовима у роману; свега 1% је био оригиналан и надасве духовит: лектира их је подстакла да више не читају лектире!

7. Када је постављено питање о томе шта би променили у школској лектири, 65% анкетираних је одговорило да би увело теме за које су заинтересовани и тако променили тренутно лоше стање у вези са школском лектиром, 30% њих сматра да би смањио број лектире, а 5% сматра да је задовољан и не би ништа мењао. Да ли покушати са лектирама попут Харија Потера, као што је то урадила црногорска просвета?

8. Највише воле дела која :

1. утичу на мене да променим мишљење о неким појавама у животу (50%)
2. су кратка (45%)
3. носе у себи лепе мисли (могу да их препишем и користим као савете – 45%)
4. ме науче нечем новом; имају едукативан карактер (35%)
5. се баве проблематиком мојих вршњака (35%)
6. ме терају на размишљање (25%)
7. носе скривене поруке у себи и на часовима анализе их откривамо (20%)
8. имају доста описа(20%)
9. садрже претежно дијалошки, „жив текст“ (15%)
10. представљају пишчева искуства (5%)

Охрабрује чињеница да већина деце воли књиге које терају на размишљање, на сагледавање и резимирање живота око нас. Ипак, висок проценат воли књиге. које немају обиман садржај, него кратак. Изненађује и то да јако мали број цени пишчева већ доживљена искуства.